Telekom Srbija (mts)-Lopovluk u drzavnom vlasnistvu
antonela | 01 Oktobar, 2010 23:25
Posle dosta vremena vratio sam se... Nisam mislio da cu pisati o ovoj temi ali eto ipak da Vam napisem kakva je Telekom Srbije ili ti skraceno MTS ustanova - po meni je to LOPOVSKA USTANOVA U DRZAVNOM VLASNISTVU. Ali ni to me ne cudi kada je drzava otisla u Honduras...
Pocetkom godine, tacnije 08.07.2010. godine odem ja u predstavnistvo MTS-a u Indjiji da vidim za njihov mnogo reklamirani 3G internet - ponesi ga svuda sa sobom (ponesi i trazi signal ako ga nahvatas negde)... Na vratima me doceka portir ili cuvar ne znam sta je i pita me sta zelim. I ja mu kazem dosao sam da vidim za 3G internet. Pojavi se i sefica, dobra cica :-)... i njoj ponovo kazem sta zelim i zasto sma dosao. Ona sva ljubazna objasnjava mi kako je Indjija pokrivena 3G signalom. Ode do magacina da vidi da li ima modem za postpejd paket. Izlazi i kaze da nema trenutno samo da ima za pripejd, ali ako zelim da ce da zove Staru Pazovu da vidi da li oni imaju. Ode ona u kancelariju i nazove i kazu joj da jos imaju 3 modema za postpejd paket i da ce mi ostaviti jedan ako zelim. Pomislim ja u kako je to velika navala kada ce mi rezervisati jedan. Iz Indjije se uputim u Staru Pazovu. Dodjem u njihovo predstavnistvo u Staroj Pazovi i opet me doceka u kancelariji neka starija gospodja, sva u fullu, simpaticna... Sklopim ja ugovor sa njima, potpisem u dva primerka, jedan njima jedan meni, uzmem modem i sav srecan idem na bus da se vratim nazad u Indjiju.
Eh kada sam dosao u Indjiju trcim u stan da vidim kako to sljaka (narodski receno). Upalim lap topic, modem instaliram... Kad ono umesto plave lampice sija zelena, otvara stranice da skuvas kafu i rucak... Nema tog 3G signala, nego samo signal GPRS-a. A moram da napomenem da stanujem u centru Indjije nekih 200 metara od poste gde im se nalazi antena...
I tako prolaze dani signala nema, nekada i ovaj GPRS signal se gubi... Mislim se ja u sebi sta si to uzeo i vezo se ugovorom na 12 meseci. Prodje jedan mesec, drugi... i odem ja da se kao zalim. Doceka me neka plavisica a ja je zovem i glupacica i kazem joj sta me muci. Ona glupava ne zna nista da mi kaze sem ostavite broj telefona pa ce vas kolega nazvati kad dodje sutra. Dodje sutrasnji dan i prodje a poziva nema, prodje i drugi, treci... i opet odem ja do njih i napokon se nalazi tamo taj njen famozni kolega. I opet njemu iznesem problem, i on gleda u racunar nesto, gleda, gleda, a ja stojim i cekam, cekam ne znam ni sam koliko dugo. U sebi msilim pa dokle vise da cekam progovori. Odjednom on pita portira ili cuvara da li on zna gde im se sve nalaze antene u Indjiji. A u mislim se ja u sebi pa ti ne znas ni gde su vam antene postavljene, nema tu pomoci... I posle pola sata on kaze meni mozemo da napisemo zalbu i prosledimo u BG da ispitaju kakav je signal kod mene u ulici i da cu dobti odgovor za nedelju dana do tri nedelje. Prosla i ta nedelja, prosla i treca-cetvrta nema odgovora... Opet ja odem kod njih da vidim kakvo je stanje i pojavi se sefica. Pitanm ja nju za to a ona kaze meni izvrseno je merenje signal i tu kod tebe nema 3G signala, mozete licno da napisete zalbu. A ja nju pitam mogu da raskinem ugovor, a ona ce meni pa vi ste vezani ugovorom na 12 meseci... Pa dobro ali to ne radi...ubedjujemo se mi i svako tera svoju pricu. Ja njoj kazem vi ste mene vezali ugovor da placam vasu uslugu ali Vas ugovor obavezuje da to radi. I na kraju rekli su kao da ce pojacati signal samo ne znaju kada. Dobio sam i papir da napisem zalbu.
Posle par dana napisao sam zalbu da se posalje u BG. prolaze dani, meseci nema nista od odgovora. Odem ponovo kod njih u Indjiju da vidim sta se desava. Doceka me plava glupacica i pogleda u racunar i kaze mi da su odgovorili na moju zalbu gde su naveli da me pozovu na razgovor i da me obaveste da je uredjaj prenosiv (sta to znaci ne zna ni ona). Posle sam opet pisao zalbu i stigne mi odgovor iz Telekoma Srbije iz Beograda odgovor u pisanom obliku. Raspisali se macani na dve strane i na kraju kazu da taj internet radi na osnovu tehnickih mogucnosti, ali da zadovoljava njihove standarde... Mislim se ja bolje da sam zalio upravi za vodovod i kanalizaciju.
Posle sam zvao i tehnicku podrsku... vise puta.
I pre jedno tri nedelje odem ja u njihovo predstavnistvo na Terazijama kod hotela Moskve u Beograd da popricam sa njima reko mozda su normalniji. I tip me nadje u racunaru i kaz emi vi ste se zalili, odgocor je takav i takav... Popricam sa njim i on meni kaze ovako za nas je pokrivenost teritorije 3G signalom ako je ta teritorija pokrivena sa vise od 50%. Sto znaci dovoljno je 50,01 % i to je za njih pokriveno 3G signalom. E to mi niko u Indjiji nije reko, a ko i da mi kaze kad su nepismeni. Nije poenta zaposliti pet ljudi da bi popunili fotelje nego je poenta da ti ljudi nesto i znaju kada ih pitas sto nije slucaj sa njima u Indjiji. I tako ja i dalje placam svakog meseca 1660,00 dinara, a signal i dalje je takav kakav jeste. Cekam da istekne 12 meseci i da za svagda zavrsim sa lopovima u drzavnom vlasnistvu. I ko zna koliko nas ima tako prevarenih... Zato nikada vise necu sa njima surovati, oni ce za mene biti proslos koju cu zaobilaziti u sirokom luku, a Vi narode budite pametni i ne surujte takodje sa lopovima u drzavnom vlasnistvu...
Danas se navršava 19 godina od smrti legendarnog pevača. Popularnost njegovih pesama ne jenjava, a na Fejsbuku ima više od 120.000 obožavalaca
Publika ga nije zaboravila... Pesme Tome Zdravkovića i dalje veliki hitovi
Na današnji dan pre 19 godina preminuo je Toma Zdravković, legendarni pevač i kompozitor koji je u brojnim hitovima opisao svoja pijanstva i nesrećne ljubavi. Tomin brat Novica Zdravković, kolege i zemljaci sinoć su održali koncert u Leskovcu u čast velikog pevača i boema, a danas će zapevati i u njegovom rodnom selu Pečenjevcu.
- Ove godine se i naš Leskovac na neki način odužio i evocirao uspomenu na mog pokojnog brata tako što je organizovan koncert u Tominu čast. Iako sam imao drugih obaveza, odazvao sam se pozivu da nastupim na koncertu, na kome su zapevali i ostali poznati folkeri, rodom Leskovčani. Za danas je planiran koncert u našem rodnom selu Pečenjevcu, odakle je Toma krenuo u svet i dotakao zvezde. Posle nastupa sešćemo i prisetićemo se zajedničkih dogodovština - rekao je Novica Zdravković za Press.
Tomin put ka slavi
Legendarni narodnjak Predrag Cune Gojković kaže da je bio oduševljen idejom o koncertu u Tominu čast. On predlaže način na koji bi njegov rodni kraj mogao da se oduži zemljaku.
Nedostaje mu brat... Novica Zdravković nastupa na koncertima u znak sećanja na Tomu Zdravkovića
- Ako su mogli da se oduže Šabanu Bajramoviću u Nišu, red bi bio da i Leskovčani podignu spomenik Tomi. Makar da se u njegovom Pečenjevcu napravi jedna česma, koja bi simbolizovala izvor njegovih pesama, ideja i nadahnuća. Tomine pesme živeće dok je srpske narodne muzike i pevaće je sve generacije, od najmlađe pa do moje - evocirao je Cune uspomenu na svog kolegu i prijatelja.
Toma Zdravković, za prijatelje Dado, rođen je 20. septembra 1938. u selu Pečenjevce kod Leskovca. Odrastao je u nemaštini, kao jedno od petoro dece. Tek punoletan otisnuo se u svet, započevši karijeru u leskovačkoj kafani „Dubočica". Ubrzo se pročulo da u Leskovcu peva „neki Toma" koji sve zna: narodne, zabavne i starogradske pesme, ali i francuske šansone i italijanske kancone. Put ga je zatim odveo u tuzlanski hotel „Bristol", a 1962. ostvario je san da peva u Beogradu i to u baru hotela „Metropol".
U prvi brak stupio je iste godine, kada je u jednom zrenjaninskom hotelu upoznao Olgicu. Sledeće godine Toma je dobio poziv za vojsku, iz koje je otpušten zbog lošeg zdravlja. Iste godine se razveo i snimio prvi singl sa legendarnim hitom „Što te večeras nema".
Najbolji album za kraj
Nakon toga Toma se ženi Milicom zbog koje se odrekao kocke i boemskog društva. Usledio je poziv zagrebačkog „Jugotona" da snimi ploču i ubrzo njegov singl sa pesmom „Ciganka" dostiže zlatni tiraž, koji mu otvara sva vrata radija, televizije i brojnih festivala, među kojima su bili i „Beogradsko proleće" i „Ilidža".
3
Toma: Rekli su da fino pevam, ali da sam gadan
Na početku Tomine karijere nije bilo nikakve reklamne mašinerije koja bi pomagala muzičarima u usponu.
- „Diskos" je izdao prvu ploču bez ikakve reklame. Tako je onda bilo: ko hoće da kupi, kupi. Kad je izašla ploča, pomislio sam da ću postati poznat, popularan. Ploča je izašla i ništa se nije dogodilo. Prvi put sam je video u izlogu radnje u „Albaniji". Uđem da vidim da li će neko da je kupi. Neke dve devojčice traže od prodavačice pesmu koju ova nije znala - nešto kao: moj drug, pa žena, pa prijatelj... Ja shvatim da traže moju ploču, a prodavačica kaže da nemaju. Meni neprijatno, ali ipak objasnim prodavačici - eno je, tamo gore. Devojčice oduševljene. Jedna komentariše, držeći omot: „Jeste, fino peva, ali je mnogo gadan." Odmah sam zbrisao napolje da me ne prepoznaju - rekao je Toma u jednom intervjuu.
Pesmu „Odlazi, odlazi" za samo dva meseca prodao je u neverovatnih 100.000 primeraka! Nakon razvoda od Milice 1970. Toma je pao u depresiju i opet se okrenuo piću i kocki. Sa hitovima, međutim, nije imao problema. Kruna Zdravkovićevog muzičkog opusa bila je saradnja sa Silvanom Armenulić, kojoj je napisao legendarni hit „Šta će mi život bez tebe dragi".
Treći brak usledio je sa Cetinjankom Nadom 1972. I ova veza bila je kratkog veka. Četvrtu i poslednju suprugu Gordanu upoznao je 1977. na turneji po Kanadi, s kojom je dobio sina Aleksandra. Srećan brak prekinula je bolest - 1987. odlazi u bolnicu sa veoma lošim prognozama, koje su ga navele da organizuje turneju „Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića". Ispostavilo se da kreativni vrhunac tek sledi: na testamentarnom albumu, objavljenom 1990, našle su se pesme „Da l' je moguće", „Dotak'o sam dno života" i „Kafana je moja istina". Toma je preminuo 30. septembra 1991. u Beogradu.
4
Mogao bi Leskovac da se oduži Tomi i podigne mu spomenik, ili bar neku česmu u rodnom Pečenjevcu ... Predrag Cune Gojković, pevač
Zdravković je tokom pevačke karijere snimio 11 studijskih albuma i na desetine singlova koji su prodati u astronomskim tiražima. Pojavio se u filmovima „Balkan ekspres" i „Bolje od bekstva", kao i u TV serijama „Doktorka na selu" i „Bolji život". „Fejsbuk" stranica sa njegovim imenom broji više od 120.000 obožavalaca.
Istaknuti srpski kompozitor i pisac Vojislav Voki Kostić preminuo je u Beogradu, u 79. godini, posle duge i teške bolesti.
Voki Kostić je rođen 1931. godine u Beogradu i bio je jedan od najdarovitijih srpskih kompozitora. Komponovao je 93 dela ozbiljne muzike, kao i muziku za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 TV serija, 40 TV filmova, 20 radio drama i mnogo balada. Objavio je 33 LP ploče, tri knjige i više od 35 naučnih radova, eseja i studija.
Kostićeva muzika iz pozorišnih predstava "Sveti Georgije ubija aždahu", "Oj, Srbijo, nigde lada nema", "Zabavi Ameliju", kao i muzika iz filma i baleta "Ko to tamo peva" predstavljaju trajne muzičke vrednosti.
Visoki profesionalac u umetnosti, Kostić je posebnim stilom života plenio savremenike, a jedna od njegovih posveta životu su i kuvari, prožeti iskustvom, osobenim ukusom i domišljatošću.
Sahrana Vokija Kostića obaviće se u subotu, 2. oktobra, na Novom groblju u Beogradu.
Specifični oblik ponašanja na radnom mestu u kojem šef ili kolege zlostavljaju i ponižavaju drugu osobu s ciljem da ugroze njen ugled i dostojanstvo, što na kraju dovodi do ugroženog psihičkog i fizičkog zdravlja žrtve zakon prepoznaje kao mobing.
Kod nas se pod pojmom mobing obeležava zlobno, neracionalno, generalno zlostavljanje, težnja saradnika, podređenih ili nadređenih, da putem glasina, pretnji, ponižavanja, ogovaranja, aluzija, zastrašivanja, iskorištavanja i izolacije nekog oteraju s posla.
Mobing je široko rasprostranjena pojava, najčešće proučavana na radnim mestima, a posledice se odražavaju na socijalno okruženje, radnu sredinu i pojedinca, pa se problem razmatra sa medicinskog, sociološkog, pravnog i psihijatrijsko-forenzičkog aspekta, s ciljem da se upozori na značaj problema. Mobing se može sprečiti grupnom primarnom prevencijom, informisanjem, edukacijom i konkretnim aktivnostima, npr. treningom komunikacijskih veština, zaštitnim zakonodavstvom i organizacijskom politikom i praksom koja primenjuje pravilnike o radu koji ne tolerišu zlostavljanje.
Suština i smisao
U Udruženju „No mobing” složili su se da je mobing sve češća pojava u Srbiji, koju je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (treba da stupi na snagu od 4. septembra) definisao kao specifično ponašanje prema zaposlenom, koje se ponavlja, a za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja radnika.
Pod zlostavljanjem na radnom mestu podrazumeva se i ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkaže ugovor o radu ili raskine radni odnos. Zlostavljanje, takođe, predstavlja i učestvovanje, odnosno podsticanje ili navođenje drugih na takvo ponašanje, a odredbe predloženog akta primenjuju se i na slučajeve seksualnog uznemiravanja.
Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponašanje rukovodstva, nedovoljno razgraničena nadležnost i podela zadataka, nedostaci u rukovođenju personalom, potiskivanje konflikata. Veoma važan uzrok ove pojave svakako je i loša radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i pritisci.
Novousvojenim Zakonom je predviđen hitan postupak medijacije i disciplinski postupak u preduzeću kao i sudska zaštita u parničnom postupku. Troškove eventualnog spora snosiće poslodavac na kojem je i teret dokazivanja.
Profil srpskog mobera
On je, po pravilu, novi gazda bez iskustva u ophođenju s radnicima, poslovne etike i tradicije. Mobere rađa i politika u javnim službama i funkcijama gde se do posla ne dolazi samo na osnovu sposobnosti već i po partijskoj pripadnosti. Mudriji poslodavci koriste vešte pravnike da zloupotrebe Zakon i prođu bez posledica. Žrtvu mobinga šetaju s jednog radnog mesta na drugo „u interesu posla“, nude na potpis anekse ugovora, a ako zaposleni odbije, gubi posao. Teraju radnice da potpišu da neće rađati, ali im ne daju primerak potpisanog ugovora. Prave preraspodelu radnog vremena, nude rad u smenama van mesta stanovanja i u nemogućim uslovima, teraju zaposlene da rade dvokratno, tu je i seksualno uznemiravanje...
Više od polovine zaposlenih u našoj zemlji strepi od gubitka radnog mesta zbog čega postoji šansa da postanu žrtve mobinga, odnosno psihičkog zlostavljanja na poslu. Ovakva vrsta psihičke torture je prisutna u onim firmama za koje ekonomisti kažu da su „bolesne”, u kojima se gaji kult karijerizma i autoritarni stil, gde se ne vodi računa o kvalitetnoj radnoj klimi i gde je pažnja isključivo usmerena na sticanje profita.
Najčešće žrtve mobinga su takozvani poštenjaci, osobe sa invaliditetom, mladi i kreativni ljudi, savesni i uredni muškarci i žene, oni koji imaju različita ideološka shvatanja, stariji ljudi koji su pred penzijom, ali i tek zaposlene osobe koje žele više samostalnosti u radu.
Mobing se najčešće događa između poslodavca i zaposlenog, ali se na žalost sve češće pojavljuje i između kolega u struci i na istoj hijerarhijskoj lestvici odgovornosti. Mnoge iz žrtava su i nadređeni od beskrupuloznih podređenih ili sebi jednakih, često s odobrenjem menadžmenta. Iako često izraste iz sukoba koji je podstakla neka bitnija promena u radnom okruženju, mobing nije tip konflikta čije rešenje može otvoriti prostor pozitivnim promenama.
Fizička i psihička tortura
Tegobe na koje se ugroženi na poslu najčešće žale su bezvoljnost, povlačenje u sebe, glavobolja i povišen krvni pritisak. Zbog straha od posledica, ugrožena zaposlena lica se najčešće plaše da potraže pomoć od nadležnih u svojoj firmi. Kad psihički problemi dostignu vrhunac, jedino rešenje preostaje odlazak kod psihijatra.
Doktor Zoran Ivanov, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da se mobing ispoljava na taj način što se žrtvi ograničava mogućnost da izrazi svoje mišljenje, osporava se kvalitet njenog rada, zlostavljač je zatrpava zadacima i ismeva, „nabacuje” joj se dodatni posao koji ugrožava njeno zdravlje. Na žrtvu mobinga utiču i neosnovane priče o njenom privatnom životu, a karakterističan je i sindrom „praznog stola”, odnosno situacija kada se zlostavljenoj osobi daju suviše laki ili preteški poslovi koji od nje zahtevaju da uradi nešto što ne zna najbolje, a s ciljem da je nateraju da pogreši i „zaradi” otkaz.
– Svako može da postane žrtva mobinga. Neka istraživanja pokazuju da će svaki četvrti radnik jednom u životu da bude „mobingovan”, a tri četvrtine žrtava će morati da se bore sa zdravstvenim problemima - istakao je dr Ivanov.
Posledice se odražavaju kao psihološki, psihosomatski i poremećaj u ponašanju žrtve. Ona napušta posao koji je volela ili, ako i ostane na poslu, ništa ne preduzima. Emocionalno, pate i žrtva i njena porodica, a zabeleženi su čak i slučajevi samoubistava.
Najčešće simptomi psiholoških poremećaja su smetnje spavanja, depresija, razdražljivost, strah, noćne more, problemi koncentracije. Psihosomatski poremećaji koji se javljaju kod mobinga su glavobolja, migrene, bol u leđima, bolovi u mišićima, mučnina, bolovi u stomaku, bol u vratu, povišen krvni pritisak, srčane tegobe, ubrzani otkucaji srca, opadanje kose... Poremećaji u ponašanju su agresivni ispadi, poremećaji u ishrani, alkoholizam, pušenje, konzumiranje droge, seksualna disfunkcija, socijalna izolacija.
Zbog pretrpljenog straha i ugnjetavanja, žrtve mobinga često zapadaju u depresiju, muku muče sa glavoboljom, povišenim krvnim pritiskom, srčanim tegobama i poremećajem sna. Često imaju uočljive promene u ponašanju, postaju agresivne ili pasivne, odaju se alkoholizmu ili puše po nekoliko paklica cigareta dnevno.
U Sindikatu lekara i farmaceuta objašnjavaju da je najopasniji poremećaj takozvani posttraumatski stresni sindrom; „mobingovani” se žale i na stalan osećaj pritiska u grudima, ubrzan rad srca (tahikardiju), kožna oboljenja. Ti ljudi često gube samopoštovanje, odlaze na bolovanja, a imaju i porodične krize. Posledice psihičkog zlostavljanja radnika „oseća” i firma u kojoj on radi, jer zaposleni gubi motivaciju i izostaje s posla... To sve zahteva ozbiljno lečenje. Na kraju, posledice mobinga trpi i država, jer skupi specijalistički pregledi i terapije opterećuju zdravstveni fond...
Psihološki problem
Termin mobilng još 1984. godine uveo je u praksu švedski psiholog Hajnc Lejman (Heinz Leymann). Mobing (od engleskih reči mob - ološ i mobish - vulgaran) je, prema izvornoj definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu koje podrazumeva: davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva, napade na zdravlje zaposlenog (ne dobija bolovanje, godišnji odmor, seksualno ga uznemiravaju...), premeštanje u drugu kancelariju, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad (sindrom praznog stola), pretrpavanje obavezama – sindrom punog stola...
Zdravstveni problemi
Psihičke promene kod žrtava
– depresija
– anksioznost
– kriza plača
– osećaj depersonalizacije
– napad panike
– socijalna izolacija
– emociona-na otupljenost
Promene u ponašanju
– anksioznost
– pasivizacija
– povećano konzumiranje alkohola, cigareta i lekova
– seksualni poremećaji
Promene na telesno-zdravstvenom planu
– glavobolja
– poremećaj spavanja
– vrtoglavica
– problem s varenjem
– povišen pritisak
– povišen nivo šećera u krvi
– srčani problemi
– kožne promene
Najčešći oblici mobinga
Kod žena to su: ogovaranje, nedostatak komunikacije (ignorisanje), izolacija, kritika na rad, neadekvatna komunikacija. Kod muškaraca češće se viđa: pretrpavanje poslovima, zatrpavanje preteškim poslovima, neadekvatna komunikacija, kritika na rad, preterana kontrola.
Probudila sam se oko deset,snegu koji je pao nisam se obradovala,jer najviše mrzim da nosim :jakne,kape,šalove...(smatram da u njima ne mogu da istaknem svoj seksipil).Nakon što sam popila prvu jutarnju kaficu,negde oko jedanaest uključila sam mobilni.Koje sranje (pommislih),niko nije pomislio na mene tokom noći,ne stiže mi izveštaj o propuštenim pozivima.Moje razmišljanje prekinula je poruka,uzmem telefon pogledam,kad ono neki broj koji nikad do tada nisam videla nešto 064/...Poruka glasi: Vidim te svakog dana,bojim se da ti priđem,želim da te poljubim!Koji kreten! Zar preko sms-a da izjavljuje ljubav,kao da imam 15.godina a ne 26,užas.Bila sam toliko besna sadržajem poruke da nisam mogla a da ne pozovem broj i čujem ko je taj debil.Sa druge strane žice halo je rekao jedan muževan glas,kom bih dala oko 35 godina i koji do tada nisam čula.Slušaj čoveče (rekla sam ljutito),šta ti bi da mi pošalješ onu detinjastu poruku,kosi ti? Ja sam Željko (rekao je,a njegov glas je delovao prilično jebozovno),Jel ti se ja toliko dopadadm? Da veoma (rekao je),već danima te posmatram i ...Predpostavljam da hoćeš da me tucaš(prekinula sam ga).Želim-odgovorio je.Pa ako me posmatraš kao što kažeš, onda znaš da ja takve stvari radim za lovu-skrenula sam mu pažnju da kod mene nema ništa džabe.Lova nije problem,samo mi daj adresu i dolazim.Nisam mogla da odolim njegvom glasu,ribica mi je već ovlažila i bila joj je potrebna batina,dala sm mu adresu.Iako je delovao prilično napaljeno,pred moja vrata je stigao tek oko pola dva.Kad sam otvoila vrata videla sam tipa koji je bio:visok,crn,nabildovan ,sa prilično dignutim kurcem koji je pretio da islkoči iz njegovih pantalona.Ti si znači Željko ,ajde uđi želim da ti popušim kurac.Bez reči je ušao u moje predsoblje i izvadio karu,koja je bila debela i dugačka oko 17 cm.Klekla sam i počela da ga obrađujem dok je on kao kip stajao.Lizala sam mu glavić,i povlačila kožicu gore dole,u jednom momentu poželela sam da mu ga progutam celog,ali je bio prevelik za moje grlo.Pušeći mu nabreklu kurčinu ,drkala sam i svoju mačkicu koja je bila spremna da primi dobar komad kurca.Kada sam počela da mu ližem jaja,Željko je rekao "Hoću da ti svršim u usta",kao ponizna robinja poslušala sam svog gospodara i zinula.Nakon nekoliko sekundi drkanja Željko mi je ispunio usta mlazom vrele sperme,koja je bila toliko ukusna da sam je progutala.Pošto je svršio uzeo je svoje pantalone,navukao ih i pitao "Koliko sam dužan?".Bila sam zaprepašćena,pitala sam ga "Zar nećeš da me jebeš?".Ne-odsečno je odgovoio,"kurve mi puše a jebem samo svoju ženu."Osećala sam se poniženo,iako sam mislila da mu ni dinara ne naplatim,njegov odgovor me je toliko pogodio da sam rekla "Idi onda kući pa jebi svoju ženu,a meni za pušenje plati 100E".Željko je uzeo novčanik,izvadio sto evra i bacio ih na pod."Skupljaj pare droljo"-rekao je,okrenuo se i otišao.Naravno da sam uzela lovu,pozvala drugarice i otišala u provod,a što se Željka tiče,pa dobro kad tad će popustiti i priuštiti mi jedno dobro jebanje,za džabe naravno!
Trekbekovi (0)